Fonds 0661 - Културно-просвјетно вијеће општине Бања Лука

Културно-просвјетно вијеће општине Бања Лука (КПВ БЛ) основано је као Општинско културно-просвјетно вијећe Бања Лука на основу одлуке Општинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Бање Луке 1960. У свом раду дјеловало је најчешће као Културно-просвијетно вијеће Бања Лука. Оснивачка скупштина одржана је 19.12.1960. у Дому културе, уз присуство делегата које су чинили представници културно-просвјетних друштава, културних институција и друштвених и јавних радника.

Према Записнику са Оснивачке скупштине, под програмом рада наводе се припрема и рад на стварању плана развоја културе, обједињавање културно-просвјетног рада у цјеловит систем, координисање рада културно-просвјетних установа, анализа материјалне основе развоја културног живота, критериј расподјеле средстава, анализа проблема у култури и иницирање њиховог рјешавања. Правилником о раду од 9.5.1963. дефинисано је да је КПВ БЛ друштвена организација у коју се добровољно удружују културне, просвјетне и умјетничке организације, те чини заједницу организација и грађана-корисника културе. Представља главни орган за културне активности на територији општине Бања Лука, чији рад је усклађен са радом Културно-просвјетног вијећа БиХ и Културно-просвјетног вијећа среза бањалучког. Органи управљања су скупштина, предсједништво, секретеријат, надзорни одбор и комисије. Циљ рада је доступност културе сваком радном човјеку, при чему је радни човјек уједно и кокреатор културне политике комуне, а све на идејним основама Савеза комуниста Југославије. Правилником је такође утврђено да КПВ БЛ финансира потребе материјалних издатака путем Фонда за културу општине Бања Лука.

На ванредној скупштини 30.6.1969. извршено је усвајање Статута Културно-просвјетне заједнице општине Бања Лука, чиме Културно-просвјетно вијеће општине Бањалука мијења назив у Културно-просвјетна заједница општине Бања Лука. КПЗ БЛ задржава исте задатке и надлежности као и КПВ БЛ. Организациону структуру Заједнице чинили су скупштина, предсједништво, надзорн одбор, предсједник и секретар, као и сталне комисије и то: Комисија за културно-забавну дјелатност, Комисија за аматеризам и Комисија за културно-просвјетну дјелатност, и повремене комисије према потребама. Финансјска средстава КПЗ БЛ дотирала су се из Фонда за културу Скупштине Општине Бања Лука, као и из партиципације Републичког фонда за унапређивање културно-умјетничких дјелатности СР БиХ, и помоћи друштвено-политичких и радних организација. Према доступној грађи стваралац фонда Култуно-просвјетна заједница је дјеловала закључно са 1978.

Испред Иницијативног одбора окупљенима се обратио секретар Среског културно-просвјетног вијећа бањалучког, установљеног раније 29. априла 1960., Милан Бокан. Он је предложио Радно предсједништво у саставу: Филиповић Лела, Џаја Мато, Ибришагић Ибро, Неркез Смајлагић и Мркшић Мирослав. Након што су се присутни сложили са приједлогом састава Радног предсједништва, исто предузима руковођење Скупштином испред којег Ибро Ибришагић предлаже тачке дневног реда; избор Кандидационе комисије и записничара, реферат о мјесту и значају културно-просвјетног вијећа и избор управног и надзорног одбора Општинског културно-просвјетног вијећа. Присутни су усвојили Дневни ред и у Кандидаиону комисију бирају: Милу Бокана, Бошка Беговића и Вуку Марковић, а за записничара Милосава Пантића. Потом реферат о значају оснивања Општинског културно-просвјетног вијећа подноси Смајлагић Неркез.

Управни одбор чинили су: Неркез Смајлагић, драматург Народног позоришта; Ибришагић Ибро, управник Среског архива; Гргић Нада, службеник Народног позоришта; Халиловић Нафиз, референт за просвјету НОС-а; Беговић Бошко, службеник Народног универзитета; Станић Радислав, директор Музичке школе; Кљајић Никола, пуковник ЈНА; Чампара Садик, службеник Целулозе; Политео Михо, редатељ Народног позоришта; Драшкић Мирослав, кустос Народног музеја; Табаковић Реуф, управитељ ОШ Врбања; Симић Драгана, службеник Радничког универзитета; Хусеџиновић Хамид, новинар Крајишких новина; Стјепановић Боро, просвјетни савјетник; Хотић инг Неџад, архитекта у Фонду за стамбену изградњу; Лукић др Љубица, љекар Опште болнице, Мехмедбеговић Рифат, професор ВПШ (Виша педагошка школа), Шкондрић Светозар, предузеће Руди Чајавецу; Ђурић Алојз, наставник ОШ Змај Јова Јовановић; Марковић Вука, управник Центра за васпитно-забавни живот дјеце; Павковић Милан, Жељезнички чвор Бања Лука; Синиша Протић. глумац Народног позоришта; Црквенчић Звонко, техничар у Производно-дрвној индустрији ПДИ Врбас, Божић Здравко, Предузеће Јелшинград; Тривић Дара, шрофесор ОШ Змај Јова Јовановић. За чланове Надзорног одбора битани су: Ђурић Ђоко, управник Радничког универзитета; Радовановић Драго, управник Дома култура; Бјелкановић Боро, службеник НОС-а Бања Лука. Оснивачкој скупштини присуствовали су делегати из слиједећих органиизација и установа: РКУД „Пелагић“, Дом ЈНА, биоскоп „Козара“ и „Палас“, Народни универзитет, Творница целулозе, Општинско синдикално вијеће, ЦКУДМ „Веселин Маслеша“, Синдикат просвјетних и научних радника, КУД „Будућност“, КУД „Данко Митров“, Савјет Више комерцијалне школе, Раднички универзитет, КУД „Врбас“, те остали гости.