Identity area
Type of entity
Corporate body
Authorized form of name
Народни одбор општине Добрња
Parallel form(s) of name
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
NOOD
Description area
Dates of existence
1952-1960
History
У Федеративној Народној Републици Југославији послије 1950. наступиле су крупне промјене у друштвено - политичком животу. Те промјене карактерише увођење радничког самоуправљања у привреди и јачање улоге и положаја општина као основних локалних органа власти. У вези с тим донесен је Општи закон о народним одборима у априлу 1952. који је означио процес децентрализације читавог друштвеног система. Oвим законом су укинути мјесни народни одбори и створене веће административно-територијалне јединице народни одбори општинe спајањем подручја више укинутих мјесних народних одбора. Том приликом се водило рачуна да новоформиране општине представљају економски јаке цјелине са повољним саобраћајним везама између њиховог сједишта и насељених мјеста, уз уважавање традиције и жеља грађана.
Народни одбор општине као локални орган државне власти је орган народног самоуправљања у општини. Процесом децентрализације проширена су овлашћења народних одбора општина, те они више нису само локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама, већ општа представничка тијела локалних заједница. Самоуправљање се огледало у могућности народа да управља друштвеним пословима преко својих представничких тијела и радничких савјета, као и непосредно изборима, опозивима, референдумима, зборовима бирача, савјетима грађана.
Подручје народних одбора утврђен је Законом о подјели територије Народне Републике Босне и Херцеговине на срезове, градове и општине из 1952. године. Народни одбор општине Добрња са сједиштем у Добрња чинила су насељена мјеста: Добрња, Дујаковци, Хазићи, Лусићи, Локвари, Марчете, Павићи, Радманићи, Стричићи, Шљивно, Вилуси и Зеленци и припао је Народном одбору среза Бањалука.
Општини Добрња је прикључена 1955. године територија укинуте општине Кола. Према Статуту из 1956. општина Добрња oбухватала је сљедећа насељена мјеста: Бабиће, Бунаре, Добрњу, Дујаковце, Џајиће (заселак Кола), Горња Кола, Горње Ратково (без засеока Запоље), Гвозденовиће, Хазиће, Кочиће, Конатаре, Локваре, Лусиће, Марчете, Мразово, Павиће, Плавшиће (засеок Кола), Радманиће, Сјутрашњицу, Соколово Горње (са засеоцима Плавшићи, Накомчићи, Ваганац и Митровићи), Стричиће, Шљивно, Вилусе, Влајиће и Зеленце. Општина је имала површину 30403 ха, 12843 становника и 1560 домаћинстава. Основна дјелатност становништва сточарство и земљорадња, као и остале привредне дјелатности биле су неразвијене и заостале.
Законом из 1960.(Закон о укидању општина Јања, Рибник, Добрња и Средње објављен у ''Службеном листу НР БиХ'' бр. 50 /60) укинута је општина Добрња. НОО-е Крупа на Врбасу припојена су насељена мјеста: Добрња, Дујаковци, Кола - дио (заселак Горња Кола), Локвари, Лусићи, Павићи, Стричићи и Шљивно, НОО-е Бронзани Мајдан: Радманићи, Вилуси, и Зеленци, НОО-е Бањалука Кола - дио (засеоци Џајићи, Конатари, Плавшићи и Сјутрашњица) и НОО-е Сански Мост насељено мјесто Хазићи.
Народни одбор општине као локални орган државне власти је орган народног самоуправљања у општини. Процесом децентрализације проширена су овлашћења народних одбора општина, те они више нису само локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама, већ општа представничка тијела локалних заједница. Самоуправљање се огледало у могућности народа да управља друштвеним пословима преко својих представничких тијела и радничких савјета, као и непосредно изборима, опозивима, референдумима, зборовима бирача, савјетима грађана.
Подручје народних одбора утврђен је Законом о подјели територије Народне Републике Босне и Херцеговине на срезове, градове и општине из 1952. године. Народни одбор општине Добрња са сједиштем у Добрња чинила су насељена мјеста: Добрња, Дујаковци, Хазићи, Лусићи, Локвари, Марчете, Павићи, Радманићи, Стричићи, Шљивно, Вилуси и Зеленци и припао је Народном одбору среза Бањалука.
Општини Добрња је прикључена 1955. године територија укинуте општине Кола. Према Статуту из 1956. општина Добрња oбухватала је сљедећа насељена мјеста: Бабиће, Бунаре, Добрњу, Дујаковце, Џајиће (заселак Кола), Горња Кола, Горње Ратково (без засеока Запоље), Гвозденовиће, Хазиће, Кочиће, Конатаре, Локваре, Лусиће, Марчете, Мразово, Павиће, Плавшиће (засеок Кола), Радманиће, Сјутрашњицу, Соколово Горње (са засеоцима Плавшићи, Накомчићи, Ваганац и Митровићи), Стричиће, Шљивно, Вилусе, Влајиће и Зеленце. Општина је имала површину 30403 ха, 12843 становника и 1560 домаћинстава. Основна дјелатност становништва сточарство и земљорадња, као и остале привредне дјелатности биле су неразвијене и заостале.
Законом из 1960.(Закон о укидању општина Јања, Рибник, Добрња и Средње објављен у ''Службеном листу НР БиХ'' бр. 50 /60) укинута је општина Добрња. НОО-е Крупа на Врбасу припојена су насељена мјеста: Добрња, Дујаковци, Кола - дио (заселак Горња Кола), Локвари, Лусићи, Павићи, Стричићи и Шљивно, НОО-е Бронзани Мајдан: Радманићи, Вилуси, и Зеленци, НОО-е Бањалука Кола - дио (засеоци Џајићи, Конатари, Плавшићи и Сјутрашњица) и НОО-е Сански Мост насељено мјесто Хазићи.
Places
Legal status
Functions, occupations and activities
НОО Добрња рјешавао је основна питања од значаја за привредни, комунални, културни и социјални развитак и живот општине. Општина преко народног одбора и других органа општинске самоуправе вршио је сљедеће послове: самостално доноси друштвени план и буџет, оснива привредна предузећа, комуналне, културне, просвјетне, здравствене и социјалне установе, непосредно примјењује законе и друге прописе вођењем управног и административно - казненог поступка и доношењем рјешења у првом степену, поништава и укида незаконите акте организација и установа над којима има право надзора, организује извршење послова из своје надлежности и предузима организацијске, управне, економске и друге одговарајуће мјере за њихово извршење, обезбјеђује средства за функционисање јавних служби, обезбјеђује вођење општинских служби постављањем стручних службеника, даје препоруке привредним организацијама и самоуправним установама за њихов рад, подноси приговоре за заштиту самоуправних права када јој је прописом или другим актом вишег државног органа прекршено право утврђено законом.