Народни одбор општине Кола

Подручје идентификације

Врста ентитета

Правно лице

Званични облик назива/имена

Народни одбор општине Кола

Упоредни облик(ци) назива/имена

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

NOOK

Подручје описа

Датуми постојања

1952-1955

Историјат

У Федеративној Народној Републици Југославији послије 1950. наступиле су крупне промјене у друштвено-политичком животу. Те промјене карактерише увођење радничког самоуправљања у привреди и јачање улоге и положаја општине као основних локалних органа власти. У складу с тим донесен је Општи закон о народним одборима у априлу 1952. који је означио процес децентрализације читавог друштвеног система. Oвим законом су укинути мјесни народни одбори и створене веће административно-територијалне јединице народни одбори општинe спајањем подручја више укинутих мјесних народних одбора. Том приликом се водило рачуна да новоформиране општине представљају економски јаке цјелине са повољним саобраћајним везама између њиховог сједишта и насељених мјеста, уз уважавање традиције и жеља грађана. Подручје народних одбора утврђен је Закон о подјели територије НР БиХ на срезове, градове и општине. Народни одбор општине Кола са сједиштем у Колима чинила су насељена мјеста: Кола, Конатари, Перван Горњи, Рекавице, Рупари , Суботица и Сутрашњица и припао је Народном одбору среза Бањалука.
Народни одбори општина су локални органи власти и органи народног самоуправљања на територији општине. Процесом децентрализације проширена су овлашћења народних одбора општина, те они више нису само локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама, већ општа представничка тијела локалних заједница. Самоуправљање се огледало у могућности народа да управља друштвеним пословима преко својих представничких тијела и радничких савјета, као и непосредно изборима, опозивима, референдумима, зборовима бирача, савјетима грађана. Законом о подручју срезова и општина у НР БиХ из 1955. године укида се Народни одбор општине Кола и његова територија је припала Народном одбору општине Добрња.

Мјеста

Кола

Правни статус

управа

Функције, занимања и активности

НОО Кола рјешавао је основна питања од значаја за привредни, комунални, културни и социјални развитак и живот општине. Општина преко народног одбора и других органа општинске самоуправе вршио је
сљедеће послове: самостално доноси друштвени план и буџет, оснива привредна предузећа, комуналне, културне, просвјетне, здравствене и социјалне установе, непосредно примјењује законе и друге прописе вођењем управног и административно-казненог поступка и доношењем рјешења у првом степену, поништава и укида незаконите акте организација и установа над којима има право надзора, организује извршење послова из своје надлежности и предузима организацијске, управне, економске и друге одговарајуће мјере за њихово извршење, обезбјеђује средства за функционисање јавних служби, обезбјеђује вођење општинских служби постављањем стручних службеника, даје препоруке привредним организацијама и самоуправним установама за њихов рад, подноси приговоре за заштиту самоуправних права када јој је прописом или другим актом вишег државног органа прекршено право утврђено законом.

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Највиши орган власти опшине Кола је народни одбор. Бирао се на три године и све функције власти обављао је на својим сједницама које се по правилу одржавају мјесечно. Састав НОО Кола чинило је 28, а касније 22 одборника између којих се бирао предсједник одбора. Канцеларијско пословање управних органа усмјераваоје и усклађивао секретар под надзором предсједника народног одбора општине.

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Ниво детаљности

Датуми креирања, измене или брисања

Језик(ци)

Писмо(а)

Извори

Напомене о одржавању

  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC