Културно-просвјетна заједница среза Бањалука

Правно лице

Културно-просвјетна заједница среза Бањалука

• Културно-просвјетног вијећа среза Бањалучког

KPZSBL

1960-1966

Ради превазилажења неких слабости у култури, Срески одбор Социјалистичког савеза радног народа Бањалука донио је на својој сједници 1. фебруара 1960. одлуку о оснивању Културно-просвјетног вијећа среза Бањалучког.
Оснивачка скупштина Културно-просвјетног вијећа среза Бањалучког одржана је 29. априла 1960. у Бањалуци. На скупштини је анализирано цјелокупно стање културног-просвјетног рада на подручју среза и указано на проблеме и тешкоће. Закључено је да треба формирати једно друштвено тијело који ће у срезу стално пратити и анализирати културно-просвјетну активност, те преко једне широке трибине ангажовати већи број људи у усмјеравању културне активности и рјешавању проблема на том плану. Такво тијело је требало да буде новоформирано Културно-просвјетно вијеће среза Бањалучког.
Културно-просвјетно вијеће среза Бањалучког је друштвена организација која усмјерава, усклађује и подстиче активност културно-просвјетних и умјетничких организација, установа, удружења и друштава и ради на развијању културно-просвјетног рада на подручју среза. Културно-просвјетно вијеће се својим радом уклапало у дјелатност Културно-просвјетног вијећа (КПВ) Босне и Херцеговине, те свој рад усклађивао са Статутом, одлукама и препорукама КПВ Босне и Херцеговине.
Почетком 1963. године дошло је до територијалног проширења среза Бањалука. На скупштини КПВ новог Бањалучког среза 19. априла 1963. донесена је одлука о промјени имена Среског културно-просвјетног вијећа у Културно-просвјетну заједницу среза Бањалучког.Током развитка народне власти, дошло се до сазнања да срезови са функцијама које су вршили, коче развој општина као основне друштвено-политичке заједнице, те је 1966. донесена Одлука о проглашењу уставног закона о укидању срезова. Срез Бањалука престао је са радом 30. јуна 1966, а послови из његове надлежности пренесени су у надлежност општинских скупштина, односно републичких органа власти. Ликвидациона комисије радила је од 1. јула 1966. до краја исте године. Укидањем среза, дошло је до укидања и Културно-просвјетне заједнице. Из записника о примопредаји архивске грађе може се видјети да је КПЗ радила до средине 1966. годин

Културно-просвјетна заједница среза Бањалучког је истакла као приоритетне задатке:

• формирање културно-просвјетних вијећа у општинама;
• формирање среског и општинских друштвених фондова за културу;
• спровођење принципа дохотка у култури;
• уклањање диспропорције у давањима за масовну и професионалну културу;
• израда перспективног седмогодишњег плана развитка културе у општинама;
• развој културно-просвјетног рада у неразвијеним општинама;
• формирање културно-просвјетних центара у мјесним заједницама;
• ликвидацију неписмености;
• пропаганду књиге,
• развој аматерске културно-умјетничке дјелатности;
• побољшање културно-забавног живота и
• борбу против негативних појава у култури

Ради спровођења одређених задатака по појединим областима Предсједништво је формирало:

• Комисију за умјетнички аматеризам,
• Комисију за културно-забавни живот,
• Комисију за пропаганду књиге,
• Комисију за образовање одраслих,
• Комисију за филм и кинофикацију и
• Комисију за професионално умјетничко стваралаштво

Органи Културно-просвјетне заједнице били су:

• Скупштина,
• Предсједништво,
• Надзорни одбор.