Мјесни народни одбор Славићка

Правно лице

Мјесни народни одбор Славићка

MNOS

1945-1947

Народни одбори су органи државне власти преко којих народ врши своју власт у административно-територијалним јединицама. Мјесни народни одбори су се оснивали у мјесту, селу, радничком насељу, варошици и трговишту. Два и више мањих села која по броју становника и економској снази нису били у стању да сама управљају својим пословима образовали су један мјесни народни одбор. Мјесни народни одбори су били ниже управне јединице које су дјеловале у саставу среза. Уредбом о одређивању подручја народних одбора и установљењу сједишта мјесних народних одбора из 1945. године Мјесни народни одбор Славићка је био у саставу Народног одбора среза Пискавица и чинила су га села: Радосавска и Славићка. Законом о измјенама и допунама Закона о територијалној подјели Федералне Босне и Херцеговине на округе, срезове и подручја мјесних народних одбора из 1946. укинут је СНО Пискавица и његову надлежност је преузео СНО Омарска коме је припао МНО Славићка. Законом о административној подјели НР БиХ у 1947. години Мјесни народни одбор Славићка је укинут и припојен Мјесном народном одбору Пискавица. Престао са радом 1.8.1947.

. Према чл 26 Општег закона о народним одборима из 1946 године произилазе темељна начела, надлежности и задаци мјесних народних одбора.Поред обављања основних функција и задатака, посебна надлежност мјесног народног одбора је у остваривању пољопривредног плана, материјално-културном подизању мјеста, комуналним задацима, унапређењу заната и мјесне индустрије, као и посредовање у правилној размјени добара између града и села. У том циљу мјесни народни одбори обављају ове послове:

а) у области плана

• доношење и остваривање мјесног привредног плана;
• разматрање планова установа и предузећа са свог подручја која су под руководством виших државних органа и давање мишљења о њима;
• прикупљање статистичких података;

б) у области пољопривреде

• управљање сеоским (мјесним) пашњацима, ливадама, мјесним расадницима, станицама пољопривредних оруђа, управљање мјесном ветеринарском амбулантом;
• старање о развоју сточарства, воћарства и виноградарства, шумама мјесног значаја, чување шума и сузбијање шумске штете, расподјела додјељених дрва и сл.;
• учествовање у извођењу аграрне реформе и колонизације,

в) у области комуналног живота

• руковођење мјесним изворима, бунарима, парковима, мјесним купалиштима, водоводом и канализацијом и надзор над њима;
• старање о јавној освјетљењу и употреби електричне енергије за потребе мјесног становништва;
• оснивање мјесних установа за потребе широких народних слојева као што су: занатске радионице, бријачнице, пекаре, хотели, гостионице и надзор над таквим приватним радњама;
• управљање мјесним државним стамбеним зградама, становима,
• управљање изградњом мјесних путева;
• обављање свих комуналних послова који нису дати у надлежност другим органима;

г) у области трговине и занатства

• управљање државним млиновима мјесног значаја, кудељарама, и надзор над њима;
• надзор над задружним и приватним занатским радионицама и трговачким подузећима;
• евиденција о кретању цијена, контрола залиха роба;
• управљање мјесним сајмиштима;
• судјеловање у сузбијању шпекулације

д) у подручју финансија

• доношење мјесног буџета;
• одређивање и убирање мјесних јавних дажбина;
• убирање непосредних и посредних пореза у мјесту, контрола извршавања обавеза појединаца, задруга и предузећа према држави;

ђ) у подручју радних односа

• организација и расподјела радне снаге за јавне радове;
• контрола о извршењу прописа и употреби радне снаге, о радном времену, платама и надницама и социјалном осигурању радника;

е) у области народне просвјећености

• оснивање и вођење аналфабетских течајева;
• старање за културни развој мјеста оснивањем културних домова, биоскопа, читаоница и сл.;
• материјално уздржавање основних и мјесних школа, надзор над уписивањем и похађањем дјеце основних школа;

ж) у области социјалног старања

• старање за дјецу без родитеља, помагање жртвама рата (породици и дјеци),
• оснивање народних кухиња и домова, склоништа за сиромашне, дјечијих вртића и јаслица;
• оснивање мјесних амбуланти, здравствених станица и других мјесних здравствених установа;
• надзор над приватним љекарима и апотекама

з) у осталим подручјима

• вођење матичних књига, склапање бракова;
• вођење административнног и административно-казненог поступка у оквиру своје надлежности;

- пренос поштанских услуга;

• надзор над свим друштвеним организацијама мјесног значаја;
• судјеловање у провођењу избора за све органе државне власти, вођење бирачких спискова и евиденцију становништва;

Бројни састав народних одбора одређивао се на основу закона републике узимајући у обзир број становника, обим и сложеност привредних, културних и других локалних односа. У мјесни народни одбор бирало се седам до тридесет и пет народних одборника, односно 11 до 45 одборника узимајући у обзир број становника и сложеност привредних, културних и других локалних односа. У селима и мањим градовима сазивали су се мјесни зборови бирача. Сазивају се ради разматрања питања која се односе на живот села односно мјеста и рад мјесног народног одбора. Зборове бирача сазивали су мјесни народни одбори према потреби, а најмање једном у два мјесеца. Збором је управљало предсједништво које бира збор бирача. Кад мјесни народни одбор сматра да су закључци збора бирача односе на више органе или су незаконити и неправилни, упућује их вишем народном одбору.
Народни одбори су били локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама: мјестима, градовима, градским рејонима и насељима, срезовима и областима. Народни одбори су вршили послове из своје надлежности непосредно или преко својих извршних одбора и њима подређењних органа управе.У свим народним одборима предсједник и секретар су управљали цјелокупном администрацијом. Извршни одбори су извршни и управни органи народних одбора који су
остваривали задатке и послове из надлежности народних одбора, уколико нису законом и другим прописима стављени у надлежност самог народног одбора. Извршни орган народног одбора мањих села су предсједник и секретар одбора. У мјесним народним одборима није било одсјека, па су у тим одборима предсједник и секретар управљали појединим гранама државне управе.
Према Општем закону о народним одборима из 1949. године односи између виших и нижих народних одбора као и између народних одбора и других виших органа управе заснивали су се на правима и дужностима одређеним Уставом ФНРЈ, уставима република, законима ФНРЈ и и законима република. Виши народни одбори надзирали су и управљали радом нижих народних одбора, доносили опште прописе за јединствено остваривање њихових дјелатности, давали упутства и смјернице при остваривању њихових задатака, пружали им организацијску и другу стручну помоћ, вршили надзор над законитошћу њиховог рада.