Збирка 0211 - Фонотека

Архив града Бањалуке основан је рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године, са локацијом у згради Народног одбора, бившој Банској управи Врбаске бановине. По одобрењу Извршног вијећа Народне Републике Босне и Херцеговине, број 1719–14 од 30. маја 1956. године, Архив града Бањалуке прераста у Срески архив у Бањалуци, надлежан за подручја срезова Бањалука и Приједор (сјеверно подручје Босанске Крајине, територија која се протезала између Кључа и Босанског Новог на западу, ријека Уне и Саве на сјеверу, те Српца, Прњавора и Скендер Вакуфа на истоку). Права оснивача преузео је Народни одбор среза Бањалука (рјешење број 2170–1 од 29. јуна 1956) уз сагласност Народног одбора среза Приједор (рјешење број 1291 од 15. фебруара 1956). У току 1958. године у Мјесном уреду Нова Топола оспособљено је архивско спремиште у којем је депонована архивска грађа прикупљена на подручју среза Босанска Градишка. Оно је временом прерасло у Архивски сабирни центар Босанска Градишка.

За само неколико година Архив се развио у угледну установу у чије се депое слило око 250 фондова и 9 збирки од непроцјењивог значаја за изучавање друштвених, политичких, економских, културних и других прилика на подручју сјеверозападне Босне. Одмах по оснивању Архива започиње стручна обрада прикупљене архивске грађе која је настајала од почетка аустроугарске окупације 1878. до краја Другог свјетског рата 1945. године. Највећи дио грађе пронађен је у згради у чијем је сутерену Архив био смјештен од оснивања, бившој Банској управи Врбаске бановине, тада згради Народног одбора града Бањалуке, нешто касније Скупштине општине Бањалука. Несређена грађа преузимана је у затеченом стању, без примопредајних записника. Са организованим надозором регистратура и преузимањем архивске грађе започело се у току 1961. године.

У вријеме започете реформе територијалне организације у ФНРЈ и НР Босне и Херцеговине 1963. године, када долази до укидања срезова (период ликвидације срезова трајао је од 1963. до 1966. године), Срески архив у Бањалуци прераста у регионалну установу под називом Архив Босанске Крајине. Територијалну и стварну надлежност Архив Босанске Крајине је вршио на подручју дотадашњих срезова Бањалука и Приједор, проширујући се на подручје среза Бихаћ и сјеверни дио бившег среза Јајце (јужни дио среза препуштен је у надлежност географски ближем Архиву средње Босне у Травнику). Архив Босанске Крајине и даље се развија, па се формирају нови сабирни центри у Приједору (1. априла 1963), Јајцу (1. фебруара 1964) и Бихаћу (15. априла 1964). У сабирне центре преузет је велик број фондова ликвидираних среских, општинских и мјесних народних одбора. СР Босна и Херцеговина 1. јануара 1967. године преузела је од укинутих срезова оснивачка права и финансирање дјелатности Архива Босанске Крајине. Кроз читав период развоја, Архив увећава како количину архивског материјала који му је повјерен на чување, него и број запослених и просторија које је добио на располагање.

Разорни земљотрес, који је 27. октобра 1969. године погодио Бањалуку, неминовно је оставио посљедице и на развој архивске службе. Тек средином 1973. године пронашло се половично рјешење смјештајних проблема Архива. Заједно са Музејом Босанске Крајине, Архив усељава у дјелимично санирану „Царску кућу“, војни објекат саграђен првим годинама аустроугарске окупације, 1880. године. ЈНА, чија је Команда бањалучког гарнизона до тада била смјештена у тој згради, пресељава се у нове, намјенске објекте у непосредној близини – Команду гарнизона и Дом војске.

Од 1. јануара 1974. године, након уставних и територијалних промјена, финансирање преузимају 23 општине (Бањалука, Бихаћ, Босанска Дубица, Босанска Градишка, Босанско Грахово, Босанска Крупа, Босански Нови, Босански Петровац, Цазин, Челинац, Дрвар, Јајце, Кључ, Котор Варош, Лакташи, Мркоњић Град, Приједор, Прњавор, Сански Мост, Скендер Вакуф, Србац, Шипово и Велика Кладуша) за које је Архив надлежан. Оснивачка права од Републике ове општине преузеле су у току 1976. године. У току 1981. године укида се Архивски сабирни центар у Бихаћу. Послове заштите архивске грађе на територијама општина Бихаћ, Босанско Грахово, Босанска Крупа, Босански Петровац, Цазин и Велика Кладуша преузима новоосновани Историјски архив Бихаћ. У току 1983. године укинути су и архивски сабирни центри у Приједору и Јајцу. Све до оснивања самосталне архивске установе у Бихаћу и преласка шест општина у његову надлежност, Архив Босанске Крајине био је територијално највећа међуопштинска архивска институција у читавој Југославији.

Архив Босанске Крајине престаје да постоји интеграцијом у Архив Републике Српске 1993. године.

Архив Републике Српске основан је као јединствена, централизована архивска институција за читаво подручје Републике. До средине 1993. године, на територији тадашње Републике Српске дјеловали су Архив Босанске крајине са сједиштем у Бањалуци, Регионални архив у Добоју и Регионални архив у Фочи. „Законом о министарствима“ (СГРС бр. 19/93) основан је Архив Републике Српске са сједиштем у Бањалуци и са статусом самосталне републичке управне организације. У његов састав улазе Архив Босанске Крајине у Бањалуци (основан као Архив града Бањалуке 20. априла 1953), који постаје сједиште нове институције, Регионални архив у Добоју (основан 16. фебруара 1954) и Регионални архив у Србињу/Фочи (основан 29. септембра 1981). Чланом 40 „Закона о министарствима“ (СГРС бр. 19/93) поново је промијењен правни статус Архива. Данас је он републичка управна организација у саставу Министарства просвјете и културе, са стварном и територијалном надлежношћу на цијелој територији Републике Српске. У сврху покривања цјелокупне територије функционалном архивском мрежом, Архив РС основао је подручне канцеларије у Зворнику и Требињу 2001. и Сокоцу 2008. године.