Фонд 0094 - Окружни народни одбор Бањалука

Формирању Oкружног народног одбора Бањалука претходио је период Окружног народноослободилачког одбора за Бањалуку који је имао сједиште у Шипрагама и окружних народноослободилачких одбора за Козару, Грмеч и Централну Босну, који су, углавном, покривали подручје новог бањалучког округа. Датуми укидања окружних народноослободилачких одбора за Бањалуку (Шипраге) и Козару нису установљени, јер нема сачуваних докумената. Народноослсободилачки одбор за Централну Босну ликвидиран је 14. маја 1945. године, према записнику Окружне скупштине Бањалука од 15. маја 1945. године. У истом записнику, под тачком 2 говори се о избору чланова Окружног народног одбора Бањалука, извршеном на скупштини у Приједору. На основу тог дијела записника може се констатовати да је оснивачка скупштина за нови Бањалучки округ одржана у условима ослобођења, те да је на њој изабран Окружни народни одбор, који је на засједању Окружне скупштине од 15. маја 1945. године, назван Окружни народни одбор Бањалука. Скупштина је добила назив Окружна народна скупштина за Округ бањалучки. Законом о територијалној подјели Федералне Босне и Херцеговине на округе, срезове и подручја мјесних народних одбора (СЛФБХ бр. 11 од 18. 8. 1945. године) Окружни народни одбор Бањалука обухвата сљедеће срезове: Бањалука, Босанска Градишка, Босанска Дубица, Котор Варош, Босански Нови, Лакташи, Кључ, Мркоњић Град, Пискавица, Приједор, Сански Мост, Прњавор и Србац. Законом о административно-територијалној подјели НР БиХ на округе (СЛНРБХ бр. 2 од 9. 1. 1947. године) Окружни народни одбор Бањалука обухвата сљедеће срезове: Бањалука, Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босански Нови, Кључ, Котор Варош, Мркоњић Град, Приједор, Сански Мост, Прњавор, Србац, Бихаћ, Босанска Крупа, Босанско Грахово, Босански Петровац, Цазин, Дрвар, Јајце, Гламоч и Велика Кладуша. Окружни народни одбор Бањалука престаје са радом 1. септембра 1947. године на основу одлуке Президијума Народне скупштине НР БиХ од 19. марта 1947. године. Окружни народни одбор Бањалука имао је сљедећа одјељења: Опште одјељење са одсјецима за унутрашње послове и персоналним одјељењем, Одјељење за финансије, Одјељење за индустрију, Одјељење за трговину и снадбијевање, Одјељење за пољопривреду, шумарство, грађевинарство, Одјељење за социјалну политику, Одјељење за народно здравље и Одјељење за просвјету. Окружни народни одбор Бањалука такође је у свом саставу имао и Планску комисију, Комисију за репатријацију и Комисију за конфискацију имовине. У Окружном народном одбору Бањалука формирана је у току 1945. године посебна организациона јединица Окружна управа народних добара. Године 1947. формирана је ликвидациона комисија која наставља свој рад почетком 1948. године.