Среска комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача Приједор

Среска комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача Приједор

1945.

На основу Правилника о раду Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, који је донио НКОЈ-е 6. маја 1944. године, ЗАВНОБиХ је на Другом засједању јула 1944. донио одлуку о успостављању Земаљске комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача за подручје БиХ која је имала задатак да утврди одговорност свих лица која су у својству окупатора и његових помагача извршила злочине над народима Босне и Херцеговине за вријеме окупације, да их пронађе и преда суду. У циљу прикупљања података и доказа о злочинима окупатора и њихових помагача Земаљска комисија је формирала своје органе при обласним и окружним народноослободилачким одборима који су вршили надзор над радом општинских и градских комисија, прикупљали обрађене материјале, провјеравали их, допуњавали и достављали Земаљској комисији за БиХ.
Земаљска комисија при ЗАВНОБиХ-у је крајем марта 1945. донијела одлуку о формирању среских комисија. Тако је својим дописом и усменим наређењем ставила у задатак Органу земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за округ Козару да на свом округу формира среске комисије у: Приједору, Бос. Новoм, Бос. Дубици и Бос. Градишци.
На основу дописа Земаљске комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача упућеног Окружном органу Подгрмеч, дописа Органа земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за округ Козара упућен ОНОО-у Приједор и сачуване грађе може се закључити да је Среска комисија за утврђивање ратних злочина у Приједору изабрана 1. априла, а почела с радом у мају 1945.
Рад ове комисије, као и осталих среских комисија, трајао је кратко због недостатка буџетских средстава за плате службеника па се рад на испитивању злочина окупатора пренио на срески народни одбор. Дописом од 15.8.1945. године Сно Приједор обавјестио је Окружну комисију у Бањалуци да је с тим датумом расформирана Среска комисија у Приједору и да је овај одбор преузео сав недовршен материјал од Комисије .
Укидањем среских комисија, срески народни одбори добијају задатак да до половине октобра 1945. године испитају и истраже ратне злочине служећи се свим доказним средствима која им буду стајала на располагању, као што су: искази свједока, исправе и документи, службени акти, писма, летци, плакати, фотографије, књиге, новине. На основу сачуване грађе види се да је СНО Приједор - унутрашње одјељење радило на овим пословима до краја 1945. године.

У току рада на утврђивању злочина окупатора и њихових помагача указала се неопходна потреба да се поред општинских и градских комисија формирају и среске комисије. Примјетило се у пракси да су поједине градске и општинске комисије биле препуштене саме себи, односно само писменим упутствима које су добијале од окружног органа. Пошто је територија на коме је дјеловао овај орган била сувише широка, а број општинских комисија велик, није се могао често обилазити цијели терен и давати конкретна упуства, директиве за рад. Да би се избјегла ова празнина између окружних и општинских комисија, приступило се формирању среских комисија којима је основни задатак био обилазак, контролисање и давање инструкција општинским комисијама у њиховом раду.

Среску комисију за утврђивање ратних злочина у Приједору сачињавали су: Милан Тртица, предсједник, Јусуф Бејитовић и Милан Сарајлић, чланови. За секретара Комисије изабран је Екрем Хаџиомерспахић.