Мјесни народни одбор Петров Гај

Правно лице

Мјесни народни одбор Петров Гај

• Мјесни народни одбор Хаџи Мехтић

MNOPG

Мјесни народни одбори су се оснивали у мјесту, селу, радничком насељу, варошици и трговишту. Два и више мањих села која по броју становника и економској снази нису у стању да сама управљају својим пословима образују један мјесни народни одбор. Мјесни народни одбори су били ниже управне јединице које су дјеловале у саставу среза. Уредбом о одређивању подручја народних одбора и установљењу сједишта мјесних народних одбора из 1945. године Мјесни народни одбор Петров Гај (Хаџи Мехтић) је у саставу Народног одбора среза Приједор и чине га села: Хрнићи, Ђорђе Поље и Петров Гај (Хаџи Мехтић). Законом о административној подјели НР БиХ у 1947. години Мјесни народни одбор Петров Гај обухватао је мјеста: Хрњићи, Трнопоље и Петров Гај. У 1952. години донесен је Закон о подјели НР БиХ на срезове, градове и општине којим се укидају мјесни народни одбори као управне јединице, а формирају се народни одбори општина. Мјесни народни одбор Петров Гај престаје с дјеловањем, а његово подручје припада под надлежност Народног одбора општине Омарска

Према Општем закону о нароним одборима из 1946 године произилазе темељна начела, надлежности и задаци мјесних народних одбора. Поред обављања основних
функција и задатака, посебна надлежност мјесног народног одбора је у остваривању пољопривредног плана, материјално-културном подизању мјеста, комуналним
задацима, унапређењу заната и мјесне индустрије, као и посредовање у правилној размјени добара између града и села. У том циљу мјесни народни одбори обављају ове послове:
а) у области плана

• доношење и остваривање мјесног привредног плана;
• разматрање планова оних установа и предузећа на свом подручју који су под руководством виших државних органа
• прикупљање статистичких података

б) у области пољопривреде

• управљање сеоским (мјесним) пашњацима, ливадама, мјесним расадницима, станицама пољопривреднх оруђа, управљање мјесном ветеринарском амбулантом;
• старање о шумама мјесног значаја, чување шума и сузбијање шумске штете, расподјела додјељених дрва и сл.;
• судјеловање у проведби и извођењу аграрне реформе и колонизације

в) у области комуналног живота

• руковођење мјесним изворима, бунарима, парковима, мјесним купалиштима, водоводом и канализацијом и надзор над њима;
• старање о јавној расвјети и употреби електричне енергије за потребе мјесног становништва;
• оснивање мјесних установа за потребе широких народних слојева као што су: занатске радионице, бријачнице, пекаре, хотели, гостионице и надзор над таквим приватним радњама;
• управљање мјесним државним стамбеним зградама, становима,
• управљање изградњом мјесних путева;
• обављање свих комуналних послова који нису дати у надлежност другим органима;

г) у области трговине и занатства

• управљање државним млиновима мјесног значаја, кудељарама, и надзор над њима;
• надзор над задружним и приватним обртним радионицама и трговачким подузећима;
• евиденција кретања цијена, контрола залиха роба;
• управљање мјесним сајмиштима,

д) у подручју финансија

• доношење мјесног буџета;
• одређивање и убирање мјесних јавних давања;
• убирање непосредних и посредних пореза у мјесту, контрола извршавања обавеза појединаца, задруга и предузећа према држави;

ђ) у подручју радних односа

• организација и расподјела радне снаге за јавне радове;
• контрола о спровођењу прописа о употреби радне снаге, радном времену, доходцима, надницама и социјалном осигурању радника;

е) у области народне просвјећености

• оснивање и вођење аналфабетских течајева;
• брига за културни развој мјеста оснивањем културних домова, кинематографија, читаоница и сл.;
• материјално уздржавање основних и мјесних школа, надзор над уписима и похађањима дјеце основних школа;

ж) у области социјалног старања

• старање за дјецу без родитеља, помагање жртвама рата (породици и дјеци),
• оснивање народних кухиња и домова, склоништа за сиромашне, дјечијих вртића и јаслица;
• оснивање и и управљање мјесном амбулантом, здравственом станицом и других мјесних здравствених установа;
• надзор над приватним љечницима и апотекама

з) у осталим подручјима

• вођење матичних књига, склапање бракова;
• вођење административнног и административно-казненог поступка у оквиру своје надлежности;

- пренос поштанских услуга;

• надзор над свим друштвеним организацијама мјесног значаја;
• судјеловање у проведби избора за све органе државне власти, вођење бирачких пописа;

Народни одбори су локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама: мјестима, градовима, градским рејонима и насељима, срезовима и областима. Народни одбори врше послове из своје надлежности непосредно или преко својих извршних одбора и њима подређењних органа управе.У свим народним одборима предсједник и секретар управљају цјелокупном администрацијом. Извршни одбори су извршни и управни органи народних одбора који остварују задатке и послове из надлежности народних одбора, уколико нису законом и
другим прописима стављени у надлежност самог народног одбора. Извршни орган народног одбора мањих села су предсједник и секретар одбора. У мјесним народним
одборима нема одсјека, па у тим одборима предсједник и секретар управљају појединим гранама државне управе.
Према Општем закону о народним одборима из 1949. године односи између виших и нижих народних одбора као и између народних одбора и других виших органа управе оснивају се на правима и дужностима одређеним на Уставу ФНРЈ, уставу република, законима ФНРЈ и и законима република. Виши народни одбори надзиру и управљају радом нижих народних одбора, доносе опште прописе за јединствено
остваривање њихових дјелатности, дају упутства и смјернице при остваривању њихових задатака, пружају им организацијску и другу стручну помоћ, врше надзор над
законитошћу њиховог рада. Извршни одбори народних одбора у обављању свих послова државне управе одговарају свом народном одбору, подређени су и извршном одбору вишег народног одбора, односно влади републике и њеним министарствима, у оквиру њихове надлежности.