Народни одбор општине Крупа на Врбасу

Народни одбор општине Крупа на Врбасу

1952-1962

У Федеративној Народној Републици Југославији послије 1950. наступиле су крупне промјене у друштвено - политичком животу. Те промјене карактерише увођење радничког самоуправљања у привреди и јачање улоге и положаја општина као основних локалних органа власти. У вези с тим донесен је Општи закон о народним одборима у априлу 1952. који је означио процес децентрализације читавог друштвеног система. Oвим законом су укинути мјесни народни одбори и створене веће административно-територијалне јединице народни одбори општинe спајањем подручја више укинутих мјесних народних одбора. Том приликом се водило рачуна да новоформиране општине представљају економски јаке цјелине са повољним саобраћајним везама између њиховог сједишта и насељених мјеста, уз уважавање традиције и жеља грађана.
Народни одбор општине као локални орган државне власти је орган народног самоуправљања у општини. Процесом децентрализације проширена су овлашћења народних одбора општина, те они више нису само локални органи државне власти у административно-територијалним јединицама, већ општа представничка тијела локалних заједница. Самоуправљање се огледало у могућности народа да управља друштвеним пословима преко својих представничких тијела и радничких савјета, као и непосредно изборима, опозивима, референдумима, зборовима бирача, савјетима грађана.
Подручје народних одбора утврђен је Законом о подјели територије Народне Републике Босне и Херцеговине на срезове, градове и општине из 1952. године. Народни одбор општине Крупа на Врбасу са сједиштем у Крупи на Врбасу чинила су насељена мјеста: Бастаси, Јагаре, Агино Село, Бочац, Дуци Поље, Крмине, Крупа на Врбасу, Љубачево, Суботица и Сутрашњица и припао је Народном одбору среза Бањалука.
Законом о подручју срезова и општина у НР БиХ из 1955. године Народном одбору општине Крупа на Врбасу припадају Агино Село, Баре (заселак Рекавица), Бочац, Брдо (заселак Рекавица), Крмине, Крупа на Врбасу, Љубачево, Поток (заселак Рекавица), Сурјан Бочац. Почетком 1961. након припајања дијела територије укинуте општине Добрња, Општина Крупа на Врбасу обухватала је сљедећа насељена мјеста: Агино Село, Рекавице - дио (засеоци Баре, Брдо и Поток), Бочац, Крмине, Крупа на Врбасу, Љубачево, Добрња, Дујаковци, Кола - дио (засеок Горња Кола), Локвари, Лусићи, Павићи, Стричићи и Шљивно . Законом о измјени и допунама Закона оподручјима срезова и општина у Народној Републици Босни и Херцеговини из 1962. године Народни одбор општине Крупа на Врбасу се укида и његова територија припаја се Народном одбору општине Бањалука.

НОО Крупа на Врбасу рјешавао је основна питања од значаја за привредни, комунални, културни и социјални развитак и живот општине. Општина преко народног одбора и других органа општинске самоуправе вршио је сљедеће послове: самостално доноси друштвени план и буџет, оснива привредна предузећа, комуналне, културне, просвјетне, здравствене и социјалне установе, непосредно примјењује законе и друге прописе вођењем управног и административно - казненог поступка и доношењем рјешења у првом степену, поништава и укида незаконите акте организација и установа над којима има право надзора, организује извршење послова из своје надлежности и предузима организацијске, управне, економске и друге одговарајуће мјере за њихово извршење, обезбјеђује средства за функционисање јавних служби, обезбјеђује вођење општинских служби постављањем стручних службеника, даје препоруке привредним организацијама и самоуправним установама за њихов рад, подноси приговоре за заштиту самоуправних права када јој је прописом или другим актом вишег државног органа прекршено право утврђено законом.

Највиши орган власти опшине Крупа на Врбасу је народни одбор. Бирао се на три године и све функције власти обављао на својим сједницама које се по правилу одржавају мјесечно. Састав НОО Крупа на Врбасу чинило је 25 , а касније 33 одборника. Од 1957. године НОО Крупа на Врбасу чине Општинско вијеће и Вијеће произвођача.
За проучавање појединих питања народни одбор општине из реда својих чланова бирао је сталне и повремене комисије, а за обављање извршних и управних послова образовао је савјете. Грађани су у раду народног одбора учествовали путем зборова бирача.
Према Статуту општине из 1956. године за непосредно извршење закона, друштвених планова и других прописа, стручну обраду и припремање аката народног одбора и његових органа, извршавање њихових закључака, вршење других управних послова, као и за обављање административно-техничких послова из своје надлежности народни одбор има орган управе - секретаријат. Према Статуту из 1961. године органи управе су секретаријат и одсјек за послове народне одбране. У саставу секретаријата је управа за приходе као посебан орган управе.
Ради приближавања одређених општинских управних и других служби становништву, НОО Крупа на Врбасу имао је сљедеће мјесне уреде: Бочац, Добрња и Стричићи. Мјесни уреди су водили матичне књиге, бирачке спискове и издавали изводе из ових евиденција, издавали сточне пасоше, примали поднеске упућени НОО Крупа на Врбасу и Народном одбору среза Бањалука.
На подручју општине оснивали су се мјесни одбори у Бочцу, Агином Селу, Крминама, Љубачеву, Рекавицама, Крупи на Врбасу, Добрњи, Стричићима, Локварима, Павићима и Дујаковцима.
Предсједник НОО бирао се из реда одборника на основу појединачних кандидатура. Сваку појединачну кандидатуру подносило је најмање пет одборника. Предсједник је представљао ноо и заступао општину као правно лице.
Канцеларијско пословање управних органа усмјеравао је и усклађивао секретар под надзором предсједника народног одбора општине.