Дјечије прихватилиште Бањалука

Дјечије прихватилиште Бањалука

• Државни дом ученица у привреди Бањалука

DPBL

1948-1955

Дјечије прихватилиште Бањалука основано је у марту 1948. године. Било је смјештено у Улици Фра Грге Мартића бр. 6, у преправљеним стајским просторијама часних сестараИсте године Прихватилиште је пресељено у бивши Омладински дом који се налазио иза жељезничке станице. Након адаптације, капацитет зграде је био 60 кревета. Било је случајева да је прихватилиште примало на кратко вријеме и по 300 дјеце која су даље транспортовала на љетовања или слата на изучавање заната. Ту је прихватилиште остало до септембра 1950. године. Након формирања Партијске школе у истој згради, Прихватилиште је пресељено у Улицу Васе Пелагића бр. 31. У приземљу је било смјештено 20 кревета и примана су дјеца различитог узраста која су одлазила даље, а прерасла дјеца одмах су се укључивала на занате као што су тесарски, кухарски, ташнарски и конобарски. Обласни народни одбор на свом редовном засједању одржаном 16. септембра 1950. године доноси рјешење којим Дјечије прихватилиште као установа обласног значаја преноси се у надлежност Градског народног одбора Бањалука.
Септембра 1951. године, ради скученог простора у згради, кухиња прихватилишта се преселила у подрумске просторије Школе за бабице, магазин и учиона у којој је била благаона, у зграду у Улици Фра Грге Мартића бр. 36, а спаваонице су и даље остале у Улици Васе Пелагића. У Школи за бабице ученици су се хранили заједно с дјецом. Када је у септембру 1952. године престала са радом ова школа, управа прихватилишта је преузела цијелу зграду.
На сједници Градског вијећа Народног одбора града Бањалука од 17. децембра 1952. године донесено је рјешење којим се Дјечије прихватилиште у Бањалуци проглашава установом са самосталним финансирањем под називом Државни дом ученица у привреди са сједиштем у Улици Фра Грге Мартића 28, касније на броју 34. Финансирао се на основу посебног предрачуна прихода и расхода који су били саставни дио буџета НОГ-а Бањалука. На сједници Градског вијећа НОГ-а Бањалука 20. априла 1953. године донесено је рјешење којим се назив Дом ученица у привреди мијења и гласи Дјечије прихватилиште у Бањој Луци. До промјене назива дошло је да би НОГ Бањалука избјегао финасирање установе јер је Уредба о самосталном финансирању социјалних установа регулисала да трошкове издржавања у установи као што је Дјечије прихватилиште сносе народни одбори срезова са чијег подручја долазе штићенице, док би дом ученица у привреди финансирао Градски народни одбор Бањалука.
Рјешењем Народног одбора града Бањалука од 29. јула 1955. године, бр. 17.983 донесеним на посебним сједницама Градског вијећа и Вијећа произвођача мијења се рјешење бр. 30.346/52 и установа добија назив Дјечији дом "Јосип Мажар Шоша",

Правно лице

Задатак прихватилишта је био да прими дјецу, ратну сирочад, и да их даље шаље у друге домове, на љетовања, у болнице на лијечење од заразних болести или у друге републике на школовање. Дом је био прихватна станица у којој су дјеца проводила вријеме до сталног смјештаја. Задржавана су 10 до 20 дана да би се очистила, потпуно излијечила од свраба и других кожних инфекција. Исто тако примана су и дјеца на преноћиште која су долазила у Бањалуку на љекарски преглед и слично. Дјелокруг рада установе од 1952., био је збрињавање и васпитање ученица у привреди под старатељством.

ДПБЛ