Концентрациони логор Јасеновац ослобођен је у прољеће 1945. године. Ослобођење је дочекао као рушевина, без сачуваног инвентара и документације. Званично уређење комплекса почиње 1960-их година. Меморијални музеј Спомен подручја Јасеновац отворен је 1968. године. Музеј је у вријеме СФР Југославије имао двије сталне поставке, првобитну из 1968. године и ревидирану из 1988. године. Музеј је материјал за сталне поставке и пратећи инвентар сакупљао из разних извора: других музеја, архивских институција, организација, те правних и физичких лица, укључујући истраживаче и бивше логораше. До краја 1980-их већину материјала чиниле су копије архивских докумената, највише из Архива Војноисторијског института у Београду (данас Војни архив Србије) и Архива Хрватске у Загребу (Хрватски државни архив), као и фото-репродукције из других институција у Југославији. У инвентару установе било је и послијератног материјала који је настао радом Меморијалног музеја. Углавном се ради о мемоарским записима, упитницима за бивше логораше, радним материјалима и списковима, рукописима чланака и монографија, као и нешто мањи број оригиналних предмета и докумената, углавном поклоњених институцији. Музеј је посједовао и неколико копија 35 мм ролни документарних филмова који су се приказивали посјетиоцима.Од почетка ратног стања на подручју СР Хрватске, Спомен подрује Јасеновац затекло се у зони ратних дејстава. Прва штета евидентирана је након што су припадници ЈНА поново успоставили контролу над подручјем у октобру 1991. године. Установљено је да је Музеј претходно оштећен и дјелимично опљачкан, вјероватно од стране припадника једне хрватске паравојне формације. У фебруару 1992. године Симо Брдар, кустос Музеја, пренио је музејску грађу у Козарску Дубицу. У јуну 1999. године Министарство за питања бораца, жртава рата и рада је Влади Републике Српске доставило захтјев да се грађа из Јасеновца, која се чува код Симе Брдара, пребаци у Архив Републике Српске, што је и учињено у септембру исте године. Са датумом 27. октобра 2000. године потписан је Споразум између Владе Републике Српске и Музеја Холокауста у Вашингтону о предаји грађе. Истог дана сачињен је и записник о примопредаји грађе између Архива Републике Српске и Музеја Холокауста. Споразумом је дефинисано да је Музеј Холокауста добио овлашћења да се стара о предметима и документацији на одговарајућ начин, у складу са законским и етичким обавезама. Музеј Холокауста је убрзо приступио конзервацији, инвентарисању, фотографисању односно микрофилмовању материјала. Сва грађа која је из Архива Републике Српске предата у Музеј Холокауста је тамо усликана или микрофилмована, а копије односно примјерци ових копија предати су Архиву Републике Српске. Накнадно, Музеј Холокауста је грађу у физичком облику предао обновљеном Спомен подручју Јасеновац.